Carls Bebidz

Carls Bebidz (engl. Charles Babbage 26. decembar 1791. u London - 18. oktobar 1871. London) je bio engleski matematicar, analiticki filozof, masinski inzenjer, naucnik, izumitelj prvog racunara koji je mogao da se programira i profesor matematike na Kembridzu. Zbog uticaja koja su njegova razmisljanja ostavila na kasniji razvoj nauke, nazivaju ga "ocem" racunarstva.

Razvoj racunara

Zbog ceste pojave gresaka, pri racunanju matematickih tabela, Bebidz je zeleo da nadje metod kojim bi one mogle biti izracunate mehanicki, uklanjajuci mogucnost ljudske greske. 

Tri razlicita faktora su uticala na njega:
Iskustvo rada na logaritamskim tablicama
Zanimljiv rad na masinama za racunanje zajedno sa 
	 Vilhemom Sikardom (Wilhelm Schickard), 
	 Blezom Paskalom (Blaise Pascal) i 
	 Gotfridom Lajbnicom (Gottfried Leibniz)
Nije voleo nered

Bebidzove masine bili su prvi racunari, doduse mehanicki, ali ipak istinski racunari. Ustvari njegove masine nisu bile zavrsene zbog licnih i finansijskih problema. Bebidz je uvideo da masine mogu da rade bolje i pouzdanije od coveka. Pokrenuo je izgradnju masine koja je manje-vise odradjivala posao i predlagao je da se racunanje moze mehanizovati do krajnosti. Iako su Bebidzove masine bile ogromne njihova struktura je bila slicna danasnjem racunaru. Podaci i programska memorija su bili odvojeni, operacije su bile bazirane na instrukcijama sa covekove strane.

Diferencijalna masina

U to vreme su podatke numericke tablicama racunali ljudi zvani "racunari". Na Kembridzu je Babidz uvideo velike probleme gresaka ljudskog racunanja i svoj zivot provodi u pokusajima da izracuna tabele mehanicki, uklanjajuci sve ljudske greske. 

Godine 1822. razvija mehanicku masinu nazvanu diferencijalna masina.

-SLIKA-

Analiticka masina

Ubrzo posle neuspelog pokusaja diferencijalne masine, poceo je da radi na projektu drugacije, mnogo slozenije masine, nazvane analiticka masina. Ona nije bila prosta fizicka masina, vec kombinacija vise dizajna masina koje je smisljao do kraja zivota (1871. godine). Glavna razlika izmedju ove dve masine je ta da je analiticka masina mogla da bude programirana pomocu busenih kartica, sto je bila ideja ispred njegovog vremena. Shvatio je da nije moglo vise programa da stane na jednu karticu, a takodje je morala da bude prisutna i osoba koja bi pravila ostale programe. Analiticka masina je preteca modernog racunara.

Ada Avgusta, grofica Lavlejs (kcerka pesnika Bajrona), veoma talentovani matematicar i jedna od retkih koja je razumela Babidzove ideje, kreirala je program za analiticku masinu. Da je analiticka masina ikada imala njen program, ona bi mogla da racuna numericke nizove poznate kao Bernulijevi brojevi. Ovaj njen opis smatra se prvim programom za racunar, a ona prvim programerom. U njenu cast 1979. Ministarstvo odbrane SAD nazvalo je jedan programski jezik Ada.