function promena(objekat)
	{
		objekat.innerHTML = "";
	}

Čarls Bebidž
	
Čarls Bebidž (engl. Charles Babbage 26. decembar 1791. u London - 18. oktobar 1871. London) je bio engleski matematičar, analitički filozof, mašinski inženjer, naučnik, izumitelj prvog računara koji je mogao da se programira i profesor matematike na Kembridžu. Zbog uticaja koja su njegova razmišljanja ostavila na kasniji razvoj nauke, nazivaju ga "ocem" računarstva.

-ZAMENA-

Razvoj računara

Zbog česte pojave grešaka pri računanju matematičkih tabela, Bebidž je želeo da nađe metod kojim bi one mogle biti izračunate mehanički, uklanjajući mogućnost ljudske greške. 

Tri različita faktora su uticala na njega:
Iskustvo rada na logaritamskim tablicama
Zanimljiv rad na mašinama za računanje zajedno sa 
  Vilhemom Šikardom (Wilhelm Schickard), 
  Blezom Paskalom (Blaise Pascal) i 
  Gotfridom Lajbnicom (Gottfried Leibniz)
Nije voleo nered

Bebidžove mašine bili su prvi računari, doduše mehanički, ali ipak istinski računari. Ustvari njegove mašine nisu bile završene zbog ličnih i finansijskih problema. Bebidž je uvideo da mašine mogu da rade bolje i pouzdanije od čoveka. Pokrenuo je izgradnju mašine koja je manje-više odrađivala posao i predlagao je da se računanje može mehanizovati do krajnosti. Iako su Bebidžove mašine bile ogromne njihova struktura je bila slična današnjem računaru. Podaci i programska memorija su bili odvojeni, operacije su bile bazirane na instrukcijama sa čovekove strane.

Diferencijalna mašina

U to vreme su podatke numeričke tablicama računali ljudi zvani "računari". Na Kembridžu je Babidž uvideo velike probleme grešaka ljudskog računanja i svoj život provodi u pokušajima da izračuna tabele mehanički, uklanjajući sve ljudske greške. 

Godine 1822. razvija mehaničku mašinu nazvanu diferencijalna mašina.

-SLIKA-

Analitička mašina

Ubrzo posle neuspelog pokušaja diferencijalne mašine, počeo je da radi na projektu drugačije, mnogo složenije mašine, nazvane analitička mašina. Ona nije bila prosta fizička mašina, već kombinacija više dizajna mašina koje je smišljao do kraja života (1871. godine). Glavna razlika između ove dve mašine je ta da je analitička mašina mogla da bude programirana pomoću bušenih kartica, što je bila ideja ispred njegovog vremena. Shvatio je da nije moglo više programa da stane na jednu karticu, a takođe je morala da bude prisutna i osoba koja bi pravila ostale programe. Analitička mašina je preteča modernog računara.

Ada Avgusta, grofica Lavlejs (ćerka pesnika Bajrona), veoma talentovani matematičar i jedna od retkih koja je razumela Babidžove ideje, kreirala je program za analitičku mašinu. Da je analitička mašina ikada imala njen program, ona bi mogla da računa numeričke nizove poznate kao Bernulijevi brojevi. Ovaj njen opis smatra se prvim programom za računar, a ona prvim programerom. U njenu čast 1979. Ministarstvo odbrane SAD nazvalo je jedan programski jezik Ada.